КАКО СЕ ИЗГОВАРАЈУ И ПИШУ УСКРШЊЕ ЧЕСТИТКЕ

0
923

Приближава се највећи хришћански празник, Ускрс, а са њим и празнична честитања, па се треба подсетити како их упућујемо

Поводом Ускрса се правилно поздрављамо речима: Христос воскресе или Христос васкрсе (ако пишемо, само реч Христос има почетно велико слово). Неправило је рећи или написати: Христос васкресе, Христос воскрсе, Христос васкрс или писати обе речи великим словима. Како се ови облици и даље могу чути и прочитати, ево неколико објашњења.

1 ikona, uskrs 17 2016 - foto 3.jpg

Облици Васкрс, Васкрсеније, васкрснути, васкрсе (у значењу ускрсну) припадају старом српском црквеном и књижевном језику, који се до средине XVIII века употребљавао у српској средини, односно у свим крајевима под управом Српске православне цркве. То је тзв. српскословенски језик – српска редакција старословенског језика (језика превода богослужбених књига са грчког на језик солунских Словена, средином IX века). Српска редакција старословенског језика (изговор старословенског у духу српског језика, тј. на српски начин) настала је у време када су Срби у својој средини примили словенско богослужење и словенску писменост (током X, а најкасније до првих деценијаXI века). Од тада па до првих деценија XV века Срби су поменуте речи изговарали са полугласником иза почетног в, а од XV века па надаље изговарају их са а.

Српскословенски језик као званични црквени језик Срби су средином XVIII века заменили руским црквеним језиком (тзв. рускословенским). Од средине XVIII века до данас рускословенски језик се употребљава у Српској православној цркви као званичан црквени језик. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин (са о у првом слогу): Воскресеније, воскреснути, воскресе. Срби нису заборавили ни свој стари назив за овај празник, па се данас може чути и Васкрс(еније), васкрснути, поред Воскресеније, воскреснути и сл.

Реч Ускрс припада српском народном језику, у којем је у веома давно време почетно у добијено од старог почетног в (иза кога је следио тврди полуглас). Тако данас имамо Ускрс (српско народно), Васкрс (старо српско књижевно и црквено) и Воскресеније (данашње српско црквено). У поздраву се није уобичајио народни изговор Христос ускрсну. Сачувано је старо српско црквено (српскословенско) Христос васкрсе и данашње црквено (рускословенско) Христос воскресе.

Остали облици који се чују, а које смо помињали (Христос воскрсе/васкресе/васкрс) не припадају ни старом ни данашњем српском црквеном језику.

 

Извор: СНН (Српске недељне новине), Будимпешта / 27. априлa 2016.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here