Međunarodni dan šuma

Datum koji obeležava Svetski dan šuma je ujedno i početak proleća, simbola buđenja prirode ali i znak novog početka i večitog obnavljanja života.

UN su donele strateški plan za očuvanje šuma do 2030. godine koji daje uputstva za delovanje na svim nivoima za održivo upravljanje šumama u celom svetu, sa ciljem zaustavljanja krčenja i degradacije šuma. Istorijski sporazum o ovom planu zaključen je na posebnoj sednici UN Foruma o šumama u januaru 2017. godine, a nakon toga ga je Generalna skupština UN usvojila u aprilu 2017. godine.

U Srbiji smo danas suočeni sa velikim problemom nestajanja velikih površini pod šumama, posebno u planinskim predelima, tako imamo primere Fruške gore, Kopaonika, Zlatibora, itd.

I Cer je u velikoj opasnosti kada se radi o šumama I njihovom opstajanju. Imamo problem sa potencijalnom gradnjom Memorijalnog kompleksa, koji ako se zaista izgradi u potpunosti će narušiti izgled same planine jer celokupni obuhvat, od Lipovih voda do Vodica, na kojem Memorijalni kompleks treba da se prostire će iznositi 57ha. Takodje, od januara 2020. godine manastir Radovašnica na potesu Manistarske kose vrši veliku seču šume koja je u vlasništvu manastira, koju nadgleda i sprovodi preduzeće “Manastirske šume d.o.o.”. Pored svega ovoga, manastir Radovašnica je pripremila teren za gradnju crkve, na najlepše uredjenoj šumskoj stazi na Ceru, na Stazi zdravlja. Ukoliko se nastavi sa radovima Staza zdravlja će izgubiti svoju namenu i funkciju za sve ljubitelje prirode, a sva šuma na tom delu biće u potpunosti devastirana. Potencijalni Memorijalni kompleks i planirana crkva, nalaze se na područjima koji su od Zavoda za zaštitu prirode Srbije (ZZPS) evidentirani kao II režim zaštite budućeg zaštićenog područja Predeo izuzetnih odlika I kategorije. Samo da podsetim da je od 15. jula 2019. godine Cer i zvanično u postupku dobijanja statusa zaštićenog područja kao Predeo izuzetnih odlika I kategorije i da do zvaničnog proglašenja ima tretman zaštićenog područja.

Šumski ekosistem Cera pored hrasta, graba i divlje trešnje, bogat je i šumama bukve. Bukva je rasprostranjena u delu prostorne jedinice Trojanov grad – Konjuša i Lipove vode. Bukva i hrast su takodje rasprostranjeni u ostalim delovima Cera, a u pojedinim delovima imamo primere sastojine hrastove i bukove šume koje su stare i po 200 godina. Cer se odlikuje i živopisnim pejzažima, bogatstvom i raznovrsnošću šumskih i livadskih biljaka i njihovih zajednica koje imaju izražene sanitarno-higijenske i dekorativno-estetske osobine. Cer je bogat i lekovitim biljkama, kojih je do sada evidentirano oko 600 vrsta. Od divljeg i šumskog voća ovde su zastupljeni divlja kupina, divlja jagoda, jabuka i kruška. Takodje, bogat je i jestivim gljivama.

Šetnja šumom izuzetno dobro utiče na ljudski organism. Stručnjaci tvrde da se, pored dobrobiti kretanja, tajna krije i u fitoncidima, to su materije koje „izlaze“ iz drveća i biljaka i daju vazduhu lekovita svojstva. Još kada je reč o borovoj šumi ili šumi bogatoj lekovitim biljem, dobrobiti su mnogostruke. Šetnje šumom (barem vikendom), prema istraživanjima mogu značajno da utiču na prevenciju malignih bolesti, uz to tu je opuštanje i meditacijsko delovanje šume na ljude. Neki istraživači tvrde da za par sati provedenih u šumi „napunite baterije“ za naredne dve sedmice.

Šta donose šetnje šumom: smanjenje glukoze u krvi kod obolelih od dijabetesa, smanjenje stresa,smanjenje krvnog pritiska, opuštanje, jačanje imuniteta, smanjenje depresije, ljutnje, slabosti…

Poštujte prirodu, budite zahvalni na darovima koje nam daje. Priroda će svo poštovanje i ljubav koju joj čovek pokazuje i pruža, stostruko vratiti.

‘Priroda može bez čoveka, ali čovek ne može bez priode.’