Iz godine u godinu sve je više naših turističkih agencija koje u svojoj ponudi imaju jednodnevni izlet u Temišvar. Među srpskim turistima vlada veliko interesovanje za posetu ovom gradu, četvrtom po veličini u Rumuniji. Vožnja iz Srbije ne traje tako dugo i cena izleta je veoma pristupačna.
U odnosu na svakodnevni izgled, poslednjeg vikenda u aprilu, Temišvar će biti u znaku cveća jer se od 28. do 30. održava treći po redu Festival cveća. Glavno dešavanje je na Trgu pobede a programske celine biće organizovane i u okolnim ulicama.
Grad inače važi za grad cveća, a u toku sajma centar grada će ukrasiti na hiljade cvetova u najmaštovitijim kombinacijama. Osim toga, Festival će pratiti izložbe, radionice , predstave, koncerti… Od osnivanja, Festival je postao pravi mamac za turiste koji radoznalo zaviruju u maštovite eksponate i strpljivo vrebaju mesto gde će se fotografisati u cvetnom ambijentu.
Festival cveća je samo ovog vikenda, a ono što je stalno i vredno pažnje je sam grad prepun potpuno očuvanih starih zdanja. Na svakom koraku vidljivi su uticaji brojnih osvajača koji su kroz istoriju osvajali ovaj grad. Za osnovno upoznavanje dovoljno je posetiti tri trga u užem gradskom jezgru: Trg pobede, Trg slobode i najstariji Trg ujedinjenja.
Grad je dugo bio pod Habzburgovcima tako da očuvani objekti u centru podsećaju na stari deo Beča, zbog čega se često za Temišvar kaže da je „Mali Beč“.
Važno je istaći da je Temišvar značajan kulturno-istorijski centar Srba o čemu svedoče Srpska saborna crkva, Savez Srba u Rumuniji, kao i novine „Naša reč“ na srpskom jeziku. Srpska saborna crkva i eparhijsko zdanje nalaze se na zapadnoj strani Trga ujedinjenja i sa ostalim zgradama različitih perioda i stilova gradnje predstavljaju ukras trga.
Kako je Temišvar prvi grad u Evropi koji je imao ulično osvetljenje, prvi fenjer sa koga je ono poteklo 12. novembra 1884. kada je u gradu zasijalo 516 svetiljki može se videti ispred najstarijeg dvorca Hunjadi. Zanimljivo je istaći da je Temišvar drugi grad u Evropi koji je imao tramvaje na kolsku vuču. Kad smo već kod saobraćaja, interesantno je da se na mestima gde nema semafora, vozači automobila zaustavljaju i pre nego što pešak zakorači na pešački prelaz… Sledeće saznanje o ovom gradu odnosi se na sporazumevanje u radnjama jer srpski ne razumeju, a slabo govore engleski jezik. Taj nedostatak ljubazno nadoknađuju osmehom, mimikom, prstima… Što se plaćanja tiče, lej je zvanična valuta. Veće količine novca najbolje je zameniti u bankama i menjačnicama u gradu jer je u njima kurs realniji od kursa u tržnom centru Julijus mol gde srpski turisti svraćaju i ujedno i završavaju organizovanu posetu Temišvaru.
