Gradska kuća, Sinagoga, Rajhlova palata i desetine drugih atraktivnih objekata, svrstali su Suboticu među značajnije secesijske gradove u Evropi.
Gradsko jezgro Subotice/Foto TO Subotica
Razuzdane, nesputane forme, pune zaobljenih linija i valovitih poteza, neobične kombinacije boja umesto monotonog sivila fasada – prvo su što turista primeti kada dođe u Suboticu. Ovaj umetnički pravac ili stil, postojao je u različitim zemljama, pod različitim imenima: Art Nouveau, Jugendstil, Modernismo, Liberty Style. Ovde, izuzetan i specifičan, nosi naziv secesija. Secesija je bila popularna na prekretnici vekova a u Subotici od 1893. do 1913.godine.
Gradska kuća
Gradska kuća, centar i simbol Subotice, sagrađena je u periodu između 1908. i 1912. godine. Visoka je 76 m. Projektovali su je Komor i Jakab, poznati budimpeštanski arhitekti. Dekorativnost secesije ovde je obogaćena romantičarskom notom mađarskog folklora, kroz šare stilizovanih cvetova, cvetnog Nakita od keramike i kovanog gvožđa. Srce Gradske kuće čini Velika većnica sa raskošnim vitražima. Vidikovac na tornju Gradske kuće visok je 45 m i sa njega se pruža nezaboravan pogled na Suboticu i njenu okolinu.
Palatu je 1904. godine sazidao arhitekta Ferenc Rajhl za svoj dom i arhitektonski biro. Skupoceni materijali, neobična kombinacija boja, razigrana forma fasade, enterijera i dvorišta, izuzetan su primer secesijske arhitekture. Motiv srca bilo da je izveden u keramici, murano mozaicima, od kovanog gvožđa, u duborezu ili štukaturi – uvek je predstavljen na nov i originalan način. Danas se ovde nalazi Savremena galerija Subotica.
Sinagoga
Sagrađena 1902. godine, sinagoga je jedna od najlepših postojećih primera sakralne arhitekture secesije u Evropi. Sinagoga je ukrašena stilizovanim laticama lala, karanfila i paunovog perja. Smelih i modernih arhitektonskih rešenja – savršeni je sklad konstrukcije i dekoracije. Zanimljivo je da je unutrašnjost hrama projektovana kao sjajno i vedro mesto, jer cilj arhitekata nije bio da zastraši vernike, već da blistavom harmonijom boja u vernicima probudi osećanje radosti.
Palata Mikše Demetera
Projekat za palatu 1906. godine je od braće Vago, Lasla i Jožefa – arhitekata iz Budimpešte poručio dr Mikša Demeter – lekar i svestrani intelektualac. Demeterova palata bila je jedna od prvih najamnih kuća sa elementima geometrijske bečke secesije u Subotici. U ovoj palati se šest decenija nalazila štamparija a 2008. godine palata je obnovljena i od tada se na ovom mestu nalazi Gradski muzej Subotice.
