„ Proći će podosta godina, pa će se ljudi opet sjetiti gvozdenog puta, te će se ispotekare obnoviti ovaj put. Samo njim do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave serbez odmorišta i uživancije”. (M. Tarabić)
Od vremena (kraj 19. veka) kada je kremanski prorok Mitar Tarabić izneo još jedno u nizu svojih proročanstava, do ostvarenja gore navedenog prošlo je mnogo godina.
Jedinstvenom trasom u Evropi, prugom uskog koloseka prosečenom kroz mokrogorsku kotlinu i padine Šargana, okružene planinama Tarom i Zlatiborom, a čiji se nastanak vezuje za početke srpskog železničkog saobraćaja, od 1925. pa sve do februara 1974. godine krstario je popularni „Ćira”
Tarabićevo proročanstvo počelo je da se ostvaruje novembra 1999. godine kada su otpočeli radovi na rekonstrukciji i revitalizaciji stare „Osmice”.
Konačno od septemba 2003. godine, na relaciji Mokra Gora – Šargan Vitasi i nazad, na delu pruge koja je nekada bila žila kucavica i veza Evrope sa Jadranskim morem, ponovo je počeo da saobraća voz. Od tada su „ljudi od zabave serbez odmorišta i uživancije” postali glavni posetioci Mokre Gore i putnici u vagonima na istorijski značajnoj, danas veoma atraktivnoj muzejsko – turističkoj pruzi „Šarganska osmica”.
Radnim danima, a posebno vikendom u periodu od aprila do kraja oktobra kada sobraća muzejski voz „Nostalgija”, u početnoj stanici Mokra Gora sve vrvi od putnika. Voz saobraća svakodnevno u dva redovna termina, u 10.30 i 13.30 sati, a vožnja sa pauzama traje oko 2 sata i 25 minuta. Deca do šest godina imaju besplatnu vožnju, odrasli plaćaju 600, a za decu od šest do 14 godina vozna karta iznosi 300 dinara.
Od prve pištaljke za polazak voza, klaparanje vagona uskom prugom kroz planinske useke i čarobno prirodno okruženje izaziva oduševljene turista. Kako i ne bi kad je pružno rastojanje od blizu 16 kilometara do stanice Šargan Vitasi „obojeno” mrakom čak 22 tunela, pre, i posle kojih u punom sjaju dnevne svetlosti osvajaj prirode lepote.
Ukupna dužina tunela na Osmici iznosi 5.446 metara, a najduži je Šargan sa 1.667 metara. Pruga prelazi preko pet mostova, a najduži od 45 metara je na reci Kamešini. U toku vožnje u vagonima se sa razglasa čuje prezentacija o pruzi i objašnjenja o zanimljivostima u okruženju, ali je često nadjačana hukom voza i nostalgičnom bukom vagona…
Prvu priliku za dvadesetominutnu pauzu uz napuštanje voza, osveženje ili sređivanje utisaka putnici „Nostalgije” imaju u stanici Šargan Vitasi, mestu odakle se nekada putovalo dalje u pravcu Sarajeva i Dubrovnika.
U povratku, voz se na kratko zaustavlja kod stajališta Krst kako bi putnici sa vidikovca osmotrili deo pružne trase u obliku broja osam kojom je prevaziđena visinska razlika između Mokre Gore i Šargana. I sve to pod „pištaljkom” i budnim okom profesionalnog, iznad svega ljubaznog voznog osoblja, raspoloženih da u svakom trenutku turistima budu na usluzi. „Osmičarenje” se nastavlja do stanice Jatare, prelepo sređeno odmorište sa restoranom pored, i vidikovcem iznad same stanice.
Sledeće kratko zaustavljanje je u stanici Golubići karakterističnoj po praznoj staničnoj zgradi sa jedne i vidikovcu sa druge strane pruge. Sa ovog mesta pogled puca na dolinu u čijem središtu se proteže selo Mokra Gora, levu stranu predela krasi Skulova vodenica u privatnom vlasništvu, a desnu, na brdu Mećavnik „Drvengrad” Emira Kusturice.
Poslednje zaustavljanje na kraju vožnje je na vidikovcu Ludi kamen, kod kamena ljubavi sa prelepim pogledom na izvorište lekovite vode Bele vode, prepoznatljivo po crkvi Sv. Jovana Krstitelja. Do ove lokacije u bizini naselja Mokra Gora može se doći automobilom ili laganom šetnjom trasiranim pešačkim stazama kroz autentičan ambijent.
Jatare i Golubići
U odnosu na prošlo vreme kad su se u stanici Jatare vozovi samo ukrštali i napajali vodom, i na kojoj nikad nije prodata ni jedna karta niti je neki putnik sišao ili se popeo na voz, danas je ovo prava oaza za uživanje, kako u prirodnim lepotama, to i u bogatoj restoranskoj, a u letnjim večerima i prijatnoj muzičkoj punudi.
Za razliku od ostalih staničnih zgrada, jedino ona u Golubićima izgleda napušteno. Razlog nije nemar, već je kao objekat novijeg datuma na neki način ukras lokacije na kojoj je napravljena za potrebe snimanja filma „Život je čudo”.
Autor : Senka Lučić (Politika)