Uz malo „šminke” i agresivniji marketing, Temerinci bi mogli da se izbore za poziciju poželjne turističke destinacije jer imaju šta da ponude ljubiteljima putovanja
Nemaju veliku reku (poput Dunava), nemaju Frušku goru, ali žive blizu Novog Sada koji sve to ima, zbog čega na neki način dopunjavaju ponudu velikog grada i šire turističke priče. Reč je o meštanima i potencijalima opštine Temerin sa čijim se vrednostima turisti najčešće susreću usput, u sklopu obilazaka Bečeja i Fantasta ili Novog Sada i Fruške gore.
Razlozi kada se u Temerin dolazi ciljano i kad mesto malo više vrvi od naroda jesu brojne manifestacije, kao i letnji period kada brojni kupači okupiraju lokalno kupalište, olimpijski i bazen sa termomineralnim vodama. Ovo su informacije sa kojima smo se susreli pre naše prve „temerinske šetnje”, a na terenu smo se uverili da u samom naselju i bližoj okolini ima još što šta interesantno da se vidi.
Sve je bazirano na kulturno–istorijsko nasleđe i prirodne lepote. Iz pravca Novog Sada, u Bačkom Jarku je depadans Muzeja Vojvodine, odnosno Etno kuća Brvnara sa još nekoliko manjih drvenih kuća tipičnih za Bosansku Krajinu, odakle dobar deo sadašnjeg stanovništva ima poreklo. Na taj način oni su ovde preneli deo zavičajne grude. U zavičajnoj kući „Tajhaz” u Temerinu, koju meštani još zovu „mađarska kuća”, kroz postavke autentičnih predmeta može se upoznati nekadašnji način života na ovim prostorima. Istorija samog naselja Temerin predstavljena je predmetima i fotografijama u jednoj od prostorija Kulturnog centra u blizini sedišta opštine.
Interesovao nas je Kaštel i bez mnogo muke stigli smo u negdašnju Kaštelsku ulicu (danas Narodnog fronta) ispred stare barokne zgrade napravljene krajem 18 veka za vreme familije Sečenj. Danas je u ovoj zgradi srednja škola koja nosi ime po, uglednom i učenom čoveku Lukijanu Mušickom, rođenom Temerincu i velikom prijatelju Vuka Stefanovića Karadžića i glavnom krivcu” za slovo ”đ” u Vukovoj azbuci…
Kaštel okružuje stari, pomalo zapušten park sa stoletnim stablima, i malim jezerom u donjem delu koji se graniči sa kompleksom bazena. Razgledanje okoline nastavili smo u pravcu Bečeja do Jegričke. To je jedina rečica koja protiče kroz temerinsku opštinu, a istovremeno je deo istoimenog zaštićenog parka prirode.
Raj za izletnike, pecaroše i lovce u okviru koga takođe postoji još jedna oaza i to na izlazu iz Siriga na magistralnom pravcu ka Srbobranu. Reč je o nekada poznatom lovačkom domu koji je poslednjih godina malo rekonstruisan. Sada, kao čarda „Bor” (sa smeštajnim kapacitetima) nosi epitet jednog od možda najlepše uređenih prostora na deonici od Feketića pa do Čeneja uopšte. Proveru ostavljamo za neku drugu priliku, jer nam se na pravcu jednostavno nametnuo „Bucin salaš”, pravo osveženje u turističkoj i gastronomskoj ponudi Temerina. Zbog toga, vrlo svesno priču o ovom kompleksu ostavljamo za neku drugu priliku.
Na kraju ove šetnje, sebično bi bilo iz priče izostaviti „Mini ZOO vrt” gde je svaki korak, značio susret sa novom „živuljkom” i najrazličitijim „signalima” koje su, svaka na svoj životinjski način ispuštale. Ličilo je, čas na dobrodošlicu, u nekim situacijama možda i kao upozorenje da smo na tuđem terenu, u njihovom malom životinjskom carstvu.
