Baćuškama sveće duže i lepše gore

0
371

Mnogi stari zanati su u zaboravljeni pa se o njima uglavnom može samo čitati ili videti u muzejskim etnonološkim zbirkama, a Novobečejac Aleksandar Mojić (55) je odabrao da oživi voskarski.

– Odabrao sam način izrade i obrade sveća kakav se primenjivao od polovine 16. veka po ruskim manastirima – objašnjava Mojić, koji je već ušao u sve finese svog novog posla.

Vremenom se širio po Ukrajini, nešto manje po Italiji, Mađarskoj, Poljskoj, Holandiji, Španiji… a baćuške iseljenici su ga preneli i u Ameriku. Kod njih je to stari zanat, dok je ta metodologija gotovo nepoznata u Srbiji, gde se ukrasne sveće prave sasvim drugačijom tehnologijom.

Veterinarski tehničar po obrazovanju, nakon srednje škole u Futogu, kratko je radio u struci pa se prekvalifikovao i našao na ratnom brodu. Ko zna dokle bi plovio da se nije raspala Jugoslavija a on napustio aktivnu vojnu službu 1994.
– Još tad sam se interesovao za rad s voskom, ali životni uslovi se nisu poklopili sa željama. Vratio sam se u roditeljsku kuću, gajio krave i svinje, a kad više nije bilo ekonomskog efekta, počeo sam surfovati po internetu i krajem 2015. naleteo na tekst o izrada ukrasnih unikatnih sveća u Rusiji i oduševio se – priča novopečeni voskar.

Džaba se divio lepoti s ekrana, kad u Srbiji niko nije umeo da ga obuči. Srećom, sestrina kći živi u Moskvi, gde je završila fakultet pa sad sprema doktorsku disertaciju, koja mu je bezbedila kontakte s ljudima iz voskarskog posla.
– Za moje prilike obuka je bila skupa. Prvi stepen od dva meseca košta 4.500 evra, a drugi, koji podrazumeva četiri-pet meseci boravka u Rusiji, 7.000 pa naviše. Ali, našao sam dopisnu formu za mnogo manje para. Tako sam došao do osnovnih podataka o sirovinama, proporcijama smeše, tehnologiji materijala, načinu rezbarenja i rešio da uplovim u novu avanturu – veli bivši mornar.

Iz pokrajinskog fonda za samozapošljavanje dobio je inicijalna sredstva i poslednjeg martovskog dana 2016. registrovao radionicu za proizvodnju ukrasnih sveća. Teoretski je savladao tajne zanata, trebalo je to potvrditi veštinom ruku, ali je opet zafalilo para. Kada za topljenje osnovnog parafina kojim se nalivaju kalupi u Ukrajini košta 5.000 evra, profesionalni termostolovi sa 16 posuda za obojeni parafin još 10.000, pride alati za rezbarenje.

– U pomoć mašte i prijatelja osmislim kadu, koju zagreva roštilj na plin, u limenim konzervama za kompote i povrće topim obojeni parafin, a noževima za obradu gline rezbarim sveće. No, limene kalupe kupastog oblika sa šestokrakom osnovom niko od limara iz okoline nije umeo da uradi. Jedan iz Bačkog Petrovog Sela je prihvatio, ali kasnije priznao da „nije kadar“ za taj posao. Iz Rusije ih je bio teško nabaviti zbog problema s plaćanjem i transportom, pa sam ih naručio iz SAD za oko 100 evra po komadu. Startovao sam skromno s pet kalupa, a kasnije sam preko brata upoznao modelara paraćinske Fabrike stakla, koji mi je uradio novi kontingent, po američkom uzoru, ali nisu od rostfraja i, naravno, daleko su jeftiniji – priča majstor o svom snalaženju.

Nekoliko meseci, pošto je savladao tehnologiju, trajalo je opremanje radionice. Ali morao je imati viziju kakvu šaru želi na sveći jer za rezbarenje ostaje najduže petnaestak minuta. Danima je eksperimentisao i proletos su izašli prvi primerci za javnost.
– Pokazao sam ih prvo bliskim prijateljima, ali nisam bio siguran da su objektivni pa sam otišao da na bašaidskom vašaru i ovdašnjoj manifestaciji „Cvetanje Tise“ čujem „glas naroda“. Bilo je raznih pitanja, da li je to plastika, porcelan ili nešto treće, a retki, verzirani za pretragu po internetu, prepoznali su ruske ukrasne sveće.

– Mislim da sam savladao sve tajne tog zahtevnog, ali i opuštajućeg zanata. Od Ministarstva privrede uskoro treba da dobijem sertifikat o starom zanatu i žig „ručni rad“. Produkcija je limitirana. Za 10 do 12 sati rada dnevno, mogu da uradim najviše deset sveća – veli domaćin.

  
Za sad proizvodi sveće visine 16 i 23 centimetra. Niže su teške 500 do 750 grama, a zavisno od reljefa, gore između 26 i 32 sata, a koštaju 1.200 dinara. Masa viših je 750 do 950 grama, plamen traje između 36 i 40 sati, cena je 1.600 dinara, što je četiri puta jeftinije od inostranih.

– A proces izrade je dugotrajan. Posle nalivanja kalupa, koji traje između četiri i osam sati, predstoji potapanje u obojeni parafin između 30 i 80 puta. Tri boje su minimum, a maksimum neograničen. Posle svakog potapanja, sledi kratko hlađenje u vodi i brisanja svake kapljice pre novog potapanja. Zatim mekoća parafina dozvoljava najviše 15 minuta za rezbarenje. Sveća završava u posudi s lakom i nekoliko sati se suši. Tako urađenu pakujem je u prigodnu kutiju i spremna je za kupca – zaključi majstor.

Najčešće se pazare za dekoraciju ugostiteljskih objekata ili kao poklon za slave, useljenje, rođendane, dok je u Rusiji običaj da njima mladenci daruju goste. Mojić se nada da mu to neće biti samo relaksirajući hobi već u dogledno vreme i profitabilan posao.

Izvor: Dnevnik / V. Jankov / Foto: FB Ukrase sveće Mojić

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here