Užički specijaliteti koje bi trebalo da probate

0
353

Komplet lepinja je lokalni specijalitet užickog kraja. Pravi se tako što se u vec pečenu lepinju razbije jaje i pomeša sa kajmakom. Za komplet lepinju se koristi isključivo stari kajmak.

Originalno, potrebna je peċ na drva, lepinja, pretop (nije mast, ali je masno i dobija se nakon pečenja svinjetine, jagnjetine … tamne je boje i jako slan), jaje i kajmak.

Način pripreme: lepinja se zaseče po horizontali sa blagim udubljenjem prema sredini, tako da bude otprilike kao posuda a gornji deo kao poklopac. Donji deo se premaže kajmakom. Jaje se umuti i prelije preko kajmaka. Zatim se donji deo lepinje stavi u zagrejanu peċnicu i peče oko 10 minuta (zavisno od toga da li volite “življu” ili “rešiju” lepinju). Poklopac se stavi peċnicu u neposredno pred izvlačenje lepinje da se zagreje. Nakon pečenja, lepinja se izvadi iz pecnice i prelije zagrejanim pretopom. Kao što se može da pretpostaviti, ovaj specijalitet ima veliku kalorijsku vrednost.

Sada još malo o sastojcima. Lepinja, pogača ili somun je osnova i po moguċstvu uzima se ona koja nije tako mekana i nema testo kao običan hleb. Bitno je da se sa pripremom počne dok je lepinja još sveža. Pretop je glavni sastojak. Dobija se tako što se uhvati mast posle pečenja jagnjeta i praseta pa se onda pomeša i ostavi da se ohladi. Vremenom, pretop kako se hladi, u posudi gde stoji, gore se odvaja mast, a dole želatin koji je tamno mrke boje, veoma slan i sadrži odgovarajuci procenat vode. Za dobijanje originalnog pretopa potrebno je da se peče celo jagnje ili prase u odgovarajuċoj peċi, takozvanoj “furuni”. Kajmak je bitno da bude stari, po moguċstvu zlatiborski ili užički. Važno da se kajmak tokom pečenja lepinje otopi.

Komplet lepinja se tradicionalno jede prstima i danas, obično prvo “poklopac”, koji se može kidati u parčice i umakati u sredinu a nakon toga preċi na ostatak ili kako vec želite. U današnje vreme uz komplet lepinju se uzima i jogurt, koji odlično dodje posle velikog broja kalorija. Postoje razne varijacije na temu, pa se komplet lepinja pravi i sa mnogo veċim pogačama ili se pravi kao torta, “lepinja na sprat”.

                                              Užička pršuta

Užička pršuta je jedan od nacionalnih specijaliteta užičkog kraja. Govedja pršuta jedan je od tradicionalnih proizvoda po kojima je užički region poznat ne samo u Srbiji nego, i van njenih granica.

Pršuta se i danas pravi na stari način, onako kako su je i naši preci pravili. Bez promena, bez dodavanja i bez oduzimanja, bez ikakvih aditiva – jedini dodatak je so, a meso se usoljava suvim postupkom. Za sušenje-dimljenje najčešce se koristi suva bukovina. Čamovina, lučevina, cerovina, hrast se ne koriste jer produkti sagorevanja ovih vrsta drveta kvare ukus i miris pršute. Na putu do mesa dim se “cedi” kroz drvenu rešetku koja zadržava štetne produkte sagorevanja (čad, garež).

U poslednjih nekoliko godina u čast ovog proizvoda organizuje se tradicionalna manifestacija pod nazivom “Pršutijada” na kojoj proizvodači iz ovog kraja stručnom žiriju i turistima prikazuju svoje proizvode koji su dobili zaštitni znak i postali jedan od “brendova” ovog kraja.

                                                Užička rakija

Užicki kraj je poznat po uzgajanju šljive i proizvodnji rakije, a već po pradedovskoj tradiciji svaki seljak iz užičkog kraja proizvodi neku od rakija – šljivovicu, jabukovaču, kruškovaču, nanovaču, drenovaču, klekovaču, dudovaču… Nadaleko su poznate sorte šljiva koje daju dobru rakiju, kao što je trnovača, ranka, i jakaljka u bajinobaštanskom kraju.

Veliki broj stabala šljive je prisutan u užičkom kraju, a oko 99 odsto njenog roda upotrebljava se za proizvodnju rakije. Isto tako, 85 odsto zasada je pod rakijskim šljivama, a i od ostalih 10 do 15 odsto zasada kvalitetnijih sorti najmanji deo upotrebljava se za stonu potrošnju i preradu.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here