Tri kugle od svete tise čekaju Novaka

0
493

– Nadmećimo se u igri i lepoti stvaranja. – Embargo na sport je nedopustiv, kaže vajar Jovo Petijević

Svako nosi svoj krst: Jovo Petijević / Kugle za Novaka (Foto:Rade Erceg/Politika)
Svako nosi svoj krst: Jovo Petijević / Kugle za Novaka (Foto:Rade Erceg/Politika)

    Suze Novaka Đokovića na olimpijskim igrama u Riju samo su me učvrstile u uverenju da je najbolji, dostojanstven i kad gubi, najduhovniji sportista Srbije, kaže vajar Jovo Petijević, koji je prvom reketu sveta isklesao teniske loptice od moćnog i retkog drveta, svete tise.

Poznati vajar kaže da je pisao Novaku, ne samo da mu pokloni tri savršene drvene kugle, već da njegovoj fondaciji u Monte Karlu daruje polovinu svojih skulptura u humanitarne svrhe…

 Mali podrum-atelje za velike skulpture Petijević je po starini iz Stare Ercegovine, rođen daleke 1933. godine kod Trebinja kada je spominjani stari Pino Grasi sa majstorima klesao svoje karijatide i kamene Atlase. Jovo živi u beogradskom soliterskom stanu sa višečlanom porodicom, gde u malom podrumu delje drvene trupce i izvaljene panjeve u maštoviti, topli novi svet... U šali kaže da mu je „atelje” mali za njegove velike skulpture. Posle stote samostalne izložbe po zemlji i svetu više ih i ne broji. Po ritmu izvedenih radova u prostoru izazivao je samo zavist i negodovanja akademskih kolega po dletu i čekiću, jer on, penzionisani nastavnik fizičke kulture, nema ta visoka zvanja... Njegove diplome su spomen obeležje Đaku pešaku u Krepoljinu, Putujućem glumcu u Skadarliji, Oda hrastu i Ptice sunca u Košutnjaku, Sveta Petka u Vrdniku (u kamenu), Ovan i Sova mudrosti u Balkanskoj ulici, Kralj i kraljica na Rtnju i druge drvene rukotvorine, čime se Jova zauvek popeo na umetnički Olimp skulptora svoga naroda.
Mali podrum-atelje za velike skulpture
                                                              Petijević je po starini iz Stare Ercegovine, rođen daleke 1933. godine kod Trebinja kada je spominjani stari Pino Grasi sa majstorima klesao svoje karijatide i kamene Atlase. Jovo živi u beogradskom soliterskom stanu sa višečlanom porodicom, gde u malom podrumu delje drvene trupce i izvaljene panjeve u maštoviti, topli novi svet… U šali kaže da mu je „atelje” mali za njegove velike skulpture. Posle stote samostalne izložbe po zemlji i svetu više ih i ne broji. Po ritmu izvedenih radova u prostoru izazivao je samo zavist i negodovanja akademskih kolega po dletu i čekiću, jer on, penzionisani nastavnik fizičke kulture, nema ta visoka zvanja… Njegove diplome su spomen obeležje Đaku pešaku u Krepoljinu, Putujućem glumcu u Skadarliji, Oda hrastu i Ptice sunca u Košutnjaku, Sveta Petka u Vrdniku (u kamenu), Ovan i Sova mudrosti u Balkanskoj ulici, Kralj i kraljica na Rtnju i druge drvene rukotvorine, čime se Jova zauvek popeo na umetnički Olimp skulptora svoga naroda.

A sve je počelo kada je Olimpijski komitet Srbije podržao originalnu umetničku svetkovinu Jove Petijevića, simbolično započetu 6. aprila u novoj galeriji „Jugoeksporta” u Kolarčevoj ulici, da na izložbi skulptura daruje sve naše sportiste olimpijce.

– Uobičajeno je da spremamo doček i slavimo kada se osvoji medalja, ali znamo da veliki trud i rad, znoj i suze, stoje iza svake njihove dosegnute olimpijske norme, objašnjava Petijević za „Politiku” svoju radost darivanja (i pre samog velikog takmičenja).

– Zaista je veliki uspeh postati članom olimpijskog tima i zaista je najvažnije učestvovati, takmičiti se i proslavljati ime svoje zemlje, kao što sada čine atletičarka Ivana Španović i teniser Novak Đoković, kaže Petijević koji je svakom sportisti olimpijcu tokom trajanja izložbe namenio ručno rađeni drveni krstić od svete tise, kao i svoju knjigu „Tajna kugle”.

Inspiraciju i ideju za nesebično darivanje, umetnik je pronašao u vrhunskoj fer-plej igri Novaka Đokovića i njegovom emotivnom činu kad ljubi svoj drveni krstić oko vrata…

Poželeo sam kao i u pesmi „Krst je sila i znamenje, krst je spasenje!” da svi naši olimpijci, makar simbolično, zadobiju tu Noletovu energiju, kaže Jovo koji je u mladosti bio plivačka nada, izuzetan rukometni reprezentativac a sve do pre neku godinu aktivni „udarač teniskih loptica”!

Za prvog tenisera sveta, Petijević, koji sada gazi 83. godinu života, namenio je tri drvene kugle od svete tise i postavio ih na čelične šarafe, jer samo Novak ima „ključ za navijanje” tih savršenih kugli, teniskih loptica i ljutih protivnika.

Jovino stvaralaštvo i na filmu Život i delo Jove Petijevića osvetlili su i filmski dokumentaristi poput Danice Aćimović, Dragana Elčića i Bate Petrovića. Na nedavnom Međunarodnom festivalu sportskog filma na Zlatiboru, Petrović je izložio Jovinu skulpturu „Planeta”, izjavivši „da ne postoji vajar u svetu koji toliko stvara i izlaže skoro svake godine”! Tom prilikom vajaru Petijeviću uručena je povelja-zahvalnica „za izuzetnu podršku”…
Jovino stvaralaštvo i na filmu
                                                      Život i delo Jove Petijevića osvetlili su i filmski dokumentaristi poput Danice Aćimović, Dragana Elčića i Bate Petrovića.
Na nedavnom Međunarodnom festivalu sportskog filma na Zlatiboru, Petrović je izložio Jovinu skulpturu „Planeta”, izjavivši „da ne postoji vajar u svetu koji toliko stvara i izlaže skoro svake godine”! Tom prilikom vajaru Petijeviću uručena je povelja-zahvalnica „za izuzetnu podršku”…

– Želim mu da dugo bude na Olimpu, brdu za najbolje! – kaže Petijević, napominjući da je antičku filosofiju „u zdravom telu i zdrav i duh” utisnuo u sve svoje skulpture.
 
Iz svog bogatog vajarskog i sportskog opusa izdvaja radove „Šut” i „Koš”, „Golfer” i „Strelac”, kao i veliki grozd sazdan od mnoštva kugli ( „Vino je za Bogove!”). Pored kugle-sata („Ovo je moje vreme!”) stoji dostojanstveni Sveti Sava („Ovo je moj put, pravoslavni!”), kao i desetine nejednakih kugli raspoređenih po šarenim olimpijskim krugovima…

Ta kružna postolja u prostoru uradio je majstor stolar Dragan Ilić Vudi, koji je pomagao vajaru i pri izradi najveće kugle-lopte „Planeta Brazil”, prečnika 80 centimetara, sastavljene od 1.633 delića retke i svete tisovine, koju rukama pridržavaju tri plesačice-igračice.

Tajna stvaranja i magija življenja (i darivanja) bila je potpuna jer su nas sa vrha zgrade simbolično posmatrali kameni Atlasi (vajara Đuzepea Pina Grasija), koji na leđima drže zemaljsku kuglu i nebeski svod.

I dok skulpture i kugle Jove Petijevića same govore o izuzetnoj stvaralačkoj upornosti, vitalnosti samog autora i životnosti njegovog dela, zanimljivo je ukazati da je plakat za izložbu dizajnerski rešio Vlada Sušić, kao target – olimpijsku metu, a tek posle je odabran termin otvaranja art svetkovine, 6. april, dan kada je počelo razorno bombardovanje Beograda.

– Uprkos strašnim stradanjima mi ipak postojimo. Kao narod izašli smo još jači, jer duh je neuništiv, a naši vaterpolisti, košarkaši, odbojkaši postali su velesila u svetu sporta. I zato slavim(o) naše olimpijce! A bilo bi lepo da svi ratovi na svetu prestanu dok traju olimpijske igre… Ako „svet” već vodi embargo protiv Rusije, nedopustivo je time kažnjavati sportiste jer tek oni nisu krivi za nepravde sveta. Nadmećimo se u igri i lepoti stvaranja! – kaže skoro molitvenim glasom vajar Jovo Petijević.

 Čekajući postolje
Jovo napominje da će kruna uspešne saradnje sa Olipijskim komitetom biti nastavljena jer ih je „naterao” da svečano ispred zgrade postave davno naručenu i odlivenu skulpturu u bronzi „Olimpijski cvet sporta, ljubavi i mira”, koja je godinama u budžaku skupljala birokratsku prašinu zaborava… Čeka se samo mermerno postolje iz Aranđelovca.

Autor: Rade Erceg

Izvor: Politika

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here